Музика и ми

музичка култура

Роби Лакатош “Ђавољи виолиниста“

Ових дана предајем деци музику различитих народа и тако тражим… тражим и наравно како то увек бива када тражим… нађем “ђавољег виолинисту“ како савршено изводи чардаш, чини се да је виолина играчка и да за њега не постоје границе. Слушам, гледам и мислим, па ово је баш лако…а могла бих и заиграти. Ко је овај човек?

Роби Лакатош (Roby Lakatos) је ромски виолиниста из Мађарске. У свету је познат по комбиновању класичне музике са џез музиком и примесама мађарске и ромске музике. За њега стварно не постоје границе.

Моје становиште је да је музика универзална ствар и сматрам да је фузија свих поменутих музичких праваца моје исходиште – рећи ће Лакатош у једном интервју „Дневнику”.

Не постављам себи границе, већ се препуштам музици и своје идеје спроводим на начин како то осећам, са пуно срца и ритма.

Овај симпатични човек свирао је са Лондонском филхармонијом, са великим диригентима и разним извођачима,  најчешће свира са Гауш бендом на различитим сценама по свету, али њега можете срести и у неком клубу у Пешти или Бриселу. Није важно која је то сцена, перфекциониста је и поштује слушаоца тј. публику.

Композитори су одувек били одушевљени циганском музиком, ритмовима, мелодијом и начином живота ових људи. Све теме Брамсових мађарских игара и Листових мађарских рапсодија су теме чардаша које је свирао и компоновао Јанош Бихари (János Bihari, October 21, 1764 – April 26, 1827) кога су звали “Цигански Паганини“, а Роби Лакатош је потомак тј. седма генерација, овог такође великог виртоуза на виолини. Тако да када Лакатош свира Брамсове мађарске игре, он поред оригинала које је написао овај композитор, свира и оригиналну Бихаријеву тему, и да нам не буде досадно, неочекивано сав тај звук прерасте у џез.

Како је све почело? Роби Лакатош је свирао у малим клубовима у Бриселу који носе посебну атмосферу, врло брзо постаје популаран и концерти су све већи, публика све бројнија…да не би изгубио контакт са публиком која је дошла да ужива у музици схвата да мора мењати начин извођења, као и програм и тако постаје оригиналан у свом стваралаштву, комбиновањем различитих стилова музике. Када кажем разноликост мислим и на обједињавање циганске музике свих поднебља, неговање различитих инструмената, рецимо за мађарске цигане је карактеристичан инструмент виолина, за руске цигане гитара, код нас хармоника, тамбура. Стварно нешто посебно и јединствено.

Искрено, као професор одувек сам сматрала да се мора поштовати оригинална партитура композитора, јер тиме поштујемо целокупно стваралаштво неког композитора. Сада схватам да се живот мења и то веома брзо, тако да се и сви ми, морамо мењати. Када послушам неког ко овако фантастично свира све му опростим… разумем…и допустим да буде оригиналан, па и ако то значи да ће модификовати партитуру неког композитора. Роби Лакатош свира са “пуно срца и ритма“ и није ни чудо што га многи називају “ђавољи виолиниста“, уосталом, уверите се и сами!

Желим  да послушате и уживате у овој дивној музици!!!

Advertisements
Оставите коментар »

Екатарина Велика

EKV“Имам утисак да се Милан само окренуо да се одмори…и знам…истог тренутка се негде поново родио…“ Зоран Костић Цане (Партибрејкерс)

Читам ових дана Монографију Милана Младеновића “Дечак из воде’‘, аутор је Флавио Ригонат, и немогуће је остати равнодушан. Помислила сам зашто тај осећај не поделити са вама. Не желим да се сећам тих година, само његове музике…мада она говори о љубави, природи… социјалном, економском, политичком стању наше земље баш тих, лоших година. Видите та суморна реалност је скривена, јер је Милан стално преиспитивао свет и личну савест, али године су пролазиле, а свет у коме смо тада живели није постајао бољи, тако да је и његова поезија и музика прешла у цинизам и иронију…

Први састав групе која се звала Катарина II, чинили су Милан Младеновић (гитара), Драгомир Гаги Михаиловић (гитара), Иван Вдовић – Вд (бубњеви) и саставу се прикључује Маргита Маги Стефановић 1982. год. (клавијатуре). Међутим, група 1984. год. мења састав, из групе одлазе Гаги и Вд, за бубњевима је Иван Феце Фирчи и група мења назив у Екатарина Велика.

Милан и Маргит

Милан и Маргит

Занимљиво је да се временом мењао састав групе, различити људи су долазили и одлазили, али Маги и Милан су заувек остали и из њихових интервјуа, прича, али највише песама види се колико су њих двоје остали верни свом првобитном сну – певати, свирати, живети, борити се, показати другима да је музика најснажнији облик исказивања емоција.

Група Екатарина Велика – ЕКВ, основана је 1984. године. Већ 1985. год. излази албум под називом “Екатарина Велика’‘, са хитовима “Очи боје меда“, “Татоо“, “Модро и зелено“, итд…

1986. год. излази нови албум “С ветром у лице“. Чини ми се да су све песме са овог албума постали хитови, “Буди сам на улици“, “Ти си сав мој бол“, “Као да је било некад“, “Новац у рукама“, “Стваран свет око мене“, “Соба“, итд…

EKV 1986Албум “Live 1986“, снимљен је на концерту у Загребу, а изашао је 1987. год. Тада се групи прикључује Срђан Жика Тодоровић и те године излази и албум “Љубав“. Из интервјуа који је Милан Младеновић давао за разне новине тог времена каже “Увек се плашим баналности и неукуса у емоцијама, пошто не могу да се обуздам на довољно фини начин…Мислим да је доста патетично и ово време у коме живимо…Ако имаш доста јаке одбрамбене механизме, онда то не може да те дотакне; међутим, ако мало шире отвориш очи, онда све јасно видиш. Врло тешко да оно што видиш кажеш и пренесеш људима, а да не испаднеш баналан“.

1989. год. излази албум “Само пар година за нас“, у то време Тања Јовићевић извесно време пева, а за бубњевима је Марко Миливојевић. Песме са овог албума су “Изнад града“, “Круг“, “Срце“, “Нисам мислио на то“, “Пар година за нас“, “Америка“, “Она ми је рекла“ итд…

1991. год. излази седми албум ЕКВ под називом “Дум Дум“. Ма њему су се нашле песма “Забрањујем“, “Хладан“, “Идемо“ итд…

Последњи албум излази 1993. год. “Неко нас посматра“. Као што албум носи назив тако постоји песма са истим називом, али дубоко потресна је песма “Анестезија“ психоделична, са стиховима:

“замисли, ти си ја,

замисли, ја сам ти

који отварам очи,

и кажем одлазим.

анестезија“

Ето…дала сам вам неку ретроспективу ове рок групе која је постојала мало више од деценије на нашим просторима и која је извршила огроман утицај на младе људе својом музиком. Младе, који су одједном схватили да се морају и могу борити за свој живот, да морају и могу  мислити својом главом…само музиком…питам се постоји ли данас такава покретачка снага…

За крај, одабрала сам фантастичну нумеру, веома посебну…када саслушате, знаћете зашто је посебна…“Ти си сав мој бол“

Оставите коментар »

Композитори у карикатурама

Шта је то карикатура?

Реч је латинског порекла – цртеж у коме су истакнуте карактеристичне црте неке личности, предмета, догађаја…тако да делују смешно или гротескно;  опис, приказ у ликовној уметности или књижевности, каже се у Речнику српског језика, издање, Матица српска 2007. год.

Вероватно није важно шта значи реч карикатура, важно је то што су нам такви ликовни прикази неке познате личности увек занимљиви, измаме нам осмех на лице и волимо да их видимо, покажемо другим људима и заједно се насмејемо. Не знам како се осећају људи који су на карикатурама, али ја ћу вам показати искључиво карикатуре композитора којима, сигурна сам, то неће сметати (сви су живели у далекој прошлости). То не значи да их ви, који ћете овај блог видети и смејати се или ја која сам написала овај чланак, дубоко не поштујемо, напротив, музика коју су они стварали је непревазиђена и живеће заувек. Моје оправдање је “… и ја сам само човек“, желим да се смејем и схватим да су сви ти велики, генијални људи, били…људи…као што смо и сви ми…на неки начин посебни… тј. генијални.

Док гледате карикатуре, послушајте Хендлову свечану и забавну композицију “Долазак краљице од Сабе’‘. Изгледа да је композитор никада није тако назвао, уосталом нико никада није сазнао где се налазила та Саба, али свеједно данас се ова композиција тако назива…Уживајте…

Зашто баш Хендлова композиција? Зато што је то композиција уз коју ћете плесати по соби…Уживајте…

Георг Фридрих Хендл (1685-1759)

Георг Фридрих Хендл (1685-1759)

Георг Фридрих Хендл, био је звезда где год да се појавио, Италија, Немачка, Енглеска…унајмљивали су га богати кнежеви, грофови, мецене…који су наручивали опере, ораторијуме и различите композиције. Ипак, Хендл се најдуже задржао у Енглеској, од 1712. год. до своје смрти ова земља му је била дом. То не значи да је постао Енглез, никада није изгубио изразит немачки говор, али је изабрао то место да гради свој животни позив, ту је постао славан и зарадио је много новца, чему се уопште није противио.

Какав је био Хендл? Имао је опаку нарав, али умео је да буде и веома дарежљив и љубазан. Имао је незајажљив апетит, уз који је ишао и повећи стомак. Једном приликом мадам Куцони (ниска, здепаста и вечито намргођена оперска звезда) пожалила се због арије коју је за њу компоновао. Хендл је побеснео и рекао, заправо викао “Мадам, ја знам да сте ви права жена-ђаво, али знајте да сам ја Белзебуб, главни међу ђаволима!“ Затим ју је ухватио око струка и подигао, заклевши се да ће је бацити кроз прозор ако настави да прави проблеме. Ето, видите да Хендлу није било нимало лако са тадашњим оперским звездама.

Ј. С. Бах (1685-1750) са синовима

Ј. С. Бах (1685-1750) са синовима

Јохан Себастијан Бах, никада није изашао ван граница своје земље, Немачке. Велики оргуљаш и композитор потпуно другачијег карактера  од Хендла. Иако су рођени исте године, сународници, познати и славни никада се нису упознали. Једном приликом, 1719. године, Бах је допутовао из Лајпцига с намером да посети свог колегу генија, али му је речено да је Хендл у посети својој мајци у Халеу. Када је Бах стигао у Хале, Хендл само што је отишао. Поприлично дуг пут прешао је Бах…али  узалуд.

Бах је имао три сина који су наставили традицију музичара породице Бах, ипак никада нису стекли славу коју и дан данас има њихов отац.

                                                   

Антонио Вивалди (1675-1741)

Антонио Вивалди (1675-1741)             

Антонио Вивалди, звали су га “Риђи свештеник“ постоји податак из црквених архива да је једном приликом позван на одговорност од својих претпостављених пошто је једног дана прекинуо служење мисе да би могао прибележити музичку мисао која му је тог тренутка пала на памет. Замислите све те духовнике и њихово запрепашћење када је Вивалди на сред мисе изашао и прекинуо службу…и то само да би забележио музичку мисао…нема шта Вивалди је очигледно био веома предан музици.

Написао је 38 опера, али ипак постао је славан захваљујући својим инструменталним композицијама, фантастични циклус Четири годишња доба и величанствени концерти за виолину.

 

Јозеф Хајдн (1732-1809)

Јозеф Хајдн (1732-1809)

Јозеф Хајдн,звали су га “тата Хајдн’‘, био је један од најоригиналнијих композиторе свих времена. Творац симфоније и гудачких квартета, са жељом да вечито експериментише, али његови експерименти су увек били успешни, зато је и стекао славу и велику популарност 18. века. На пример, у симфонији бр. 60, виолине морају да наштимују жице тоналитет ниже, ми као слушаоци мислимо да су заборавили да их наштимују, онда се цео комад зауставља, да би им дали времена да то исправе…овај део симфоније представља младожењу који је у страху када схвати да ће се тог дана венчати…ћао момачки дани…У симфонији бр. 67, изненадите се кад виолине свирају дрвеним делом гудала што производи звук сличан плесу костура…У симфонији бр. 97, тражи од гудача да свирају тачно на кобилици , што производи као звук гребања ноктима по табли…Затим гудачки квартети “Шаљиви“ оп.33, бр.2, непрестано се приводи крају, зауставља, а потом опет приводи крају…наравно то је збуњивао публику која би увек аплаудирала на пограшном месту…и многе друге композиције.

За сада толико…наставак следи…ускоро!!!

Оставите коментар »

Немања Радуловић на крилима музике

Немања Радуловић

Немања Радуловић

Немања Радуловић! Када изговорите,  сасвим обично име и презиме. Ипак, то име и презиме када изговорите, целом свету је јасно о коме причате. Непосредан, опуштен, једноставан момак који је на сцени  окружен својом  публиком која са одушевљењем реагује на фантастична извођења великих имена класичне музике, али и обраде српског фолклора. Немањина извођења су посебна, занимљива и пре свега великог уметничког домена.

У овом тексту сам одлучила да вам пренесем речи Немање Радуловић које је изговорио приликом разних интервјуа. Кроз његове речи схватићете колико је једноставан, скроман, а ипак посебан виолиниста светске славе. Немања свира на виолини Ђованија Батисте Гвадањинија из 1765. године. Ево шта каже о свом успеху:

–  Био сам, од своје 14. године, на сцени између шесто и седамсто пута, упознао веома занимљиве људе. С 26 година, пропутовао сам цео свет, излази ми пети албум, потписао сам уговор с једном од најпрестижнијих светских дискографских кућа, „Универзалом“. Ко не би био задовољан?

О популарности:

– Свестан сам да људи знају за мене, да путујем, да много радим, да сам свирао с најбољим музичарима на свету. Али мене самог то не импресионира. Најважније ми је оданост инструменту, својој музици, то да уживам у оном што радим. Било да сам пред публиком, или сам, код куће.

О пријатељима:

– Имам широк круг пријатеља, међу којима, наравно, има доста и наших људи. Углавном се виђамо у кућној варијанти, уз традиционалну музику. Умемо да направимо „српско вече“, па се лепо дружимо. Кад се вратим с пута, углавном сам код куће. Проводим време с породицом и пријатељима. Тако пуним батерије и скупљам снагу за нове наступе.

О васпитању и породици:

– Кад знате да неке ствари не можете да промените, онда једино остане да их прихватите и суочите се с њима. Наши родитељи су увек били смирени, и реални. Успели су тако да нас васпитају, да нам покажу шта је битно у животу, а шта не. Битно је да се воли, да се поштује, да се од свих негативних ствари, направи нешто лепо.

О  уметности:

– Када гледамо филм, сви ми желимо да разумемо о чему глумци причају, али опет ако имате квалитетне слике и добре идеје, врло лако можете да схватите поруку и суштину тог филма и без превода. Уметност је за мене нешто најлепше и свако јутро када се пробудим, замишљам да су уметници ти који могу да промене свет и који морају да га направе још лепшим и пренесу ту универзалну поруку свима који их окружују.

О младим музичарима:

– Увек ми је драго када видим младе музичаре који тек почињу, а имају одређене проблеме, било техничке природе, било да је у питању идеја коју не знају на који начин да је реализују, а могу да им помогнем. Мислим да нема ништа лепше него када своје знање и искуство поделимо са другима.

О својим професорима:

Моји професори су знали да ми дају слободу, исто као и породица. Мислим да ми је управо та слобода дала крила и “саставила” ме као личност и као уметника. Пресрећан сам што сам за професоре имао врхунске педагоге и велике музичке стручњаке, како у школовању у Београду, тако и касније на усавршавању у Француској.

О концертима и интерпретацији:

Живим за тренутак и зато ми је најлепши баш онај концерт где се тренутно налазим, иако сам имао до сада многобројне предивне концерте и искуства. На својим наступима уметничку музику презентујем на један другачији начин који ће бити интересантнији младим људима, јер не желим да се на концерту осећају као на неком предавању, него да једноставно уживају у музицирању.

И на крају уживајте…                                              

Оставите коментар »

Историја музике кроз илустрације

Музика нас инспирише. Музика нас надахњује. Музика комуницира на начин на који речи не могу. Музика је израз најдубљих и најлепших осећања. Музика ослобађа ригидност мисли. Музика дели духовни, унутрашњи и физички, реални свет. Музика је модел друштвених могућности. Музика је индустрија. Музика је саундтрек друштвених промена. Музика нам продаје ствари које нам не требају. Музика се своди на сентименталност стварним емоцијама. Музика је лек. Музика је љубав. Музика је живот.

Музичка историја кроз периоде у једној лекцији, сценарио, илустрација и уређивање Пабло Моралес де лос Риос…

Оставите коментар »

Бетовен за децу

Ако желите да сазнате нешто ново о Лудвигу ван Бетовену, а уједно желите и да се забавите кликните на овај сајт Бетовен за децу. Отвориће вам се сајт на ком је уређена анимација за децу о овом композитору, међутим, мислим да ће и одраслима бити занимљив.

Лудвиг ван Бетовен

Лудвиг ван Бетовен

Сами одаберите језик и прошетајте кроз Бетовенову кућу уз мноштво занимљивих података, и на крају, играјте се квиза са децом.  Понуђен је квиз са лакшим и тежим питањима…Па, проверите своје знање…Не брините нико вас неће оцењивати, осим можда ваше деце…

9 Коментари »

Виолине плешу

Недавно сам тражећи нешто занимљиво пронашла изврсне уметнике, дуо Igudesman and Joo. Ова два посебна музичара    освојили су свет  са својим јединственим и урнебесно театралним представама,  комбиновањем комедије, класичне музике и поп- културе. Дуо је временом постао јако популаран, о томе говори број од 28 молиона прегледаних хитова на Јутјубу (You tube), бројни наступи на телевизији и концерти широм света. Као што наступају у познатим концертним дворанама, тако наступају и на стадионима, са преко 18 000 гледаоца, јер је њихова идеја и “животни“ сан да класична музика постане доступна широј,  пре свега млађој  публици.

Алексеј Игудесмен и Хјунг-ки Џу  срели су се са дванаест година у школи за таленте која носи име врхунског виолинисте “Јехуди Мењухина“ у Енглеској. Љубав према музици их је спојила и ево после толико година остали су пријатељи и врхунски извођачи класичне музике. Године 2004. по узору на светски познатe звездe, као што су били Виктор Борг (Victor Borge) и Дадли Мур (Dudley Moor), створили су свој први оригинални шоу “Мала ноћна мора музике“ (A Little Nightmare Music“), који је имао огроман успех. Од тада наступају као дуо, са камерним и симфонијским оркестром на највећим светским сценама.

Поред турнеје под називом “ A Little Nightmare Music“ организовали су и турнеју под називом “BIG Nightmare Music“ са симфонијским оркестром, у којој воде своју музичку радионицу: од “8 до 88 – музичко образовање за децу свих узраста“ на универзитетима и музичким школама широм света,  инспиришући студенте да граде и стварају нове хоризонте  у сопственим музичким путовањима.

У новогодишњој ноћи 2011. год. у Бечу у дворани Концертхаус, уз помоћ 100 виолиниста из свих крајева света Игудсмен & Џу поставили су светски рекорд “Dansing Violinists “ (100 виолиниста на сцени који заједно плешу и свирају). Светски рекорд су осмислили и режирали ова два уметника као помоћ организацији УНИЦЕФ. Погледајте овај видео клип, 100 виолина које плешу…   

Прегледајући ове фантастичне сценске наступе, нисам могла да одолим и морала сам да поставим још један видео клип, који се назива Где је даљински управљач? (Where is the remote control?).  Одушевљена сам самом идејом и  оркестром који је савршено сихронизован.

1 Коментар »

Барбер

Семјуел Осборн Барбер (1910-1981) амерички композитор, студирао на филаделфијском Кертис Институту – клавир, дириговање и композицију. Вишеструки је добитник међународних признања. Аутор је симфонија, концерата за виолину, виолончело и клавир (за који је добио награду 1962. год.), камерних дела, опера (“Ванеса“ 1957. год.), балета, кантата, хорова, соло-песама. Учио је и соло- певање, па се претпоставља да је зато био склон ка обликовању лирских расположења и течних, неусиљених мелодијских линија. Барбер је волео поезију и сам познаваоц људског гласа компоновао је музику грађену по романтичној структури и сензибилитету, ритмички занимљиву и хармонски богату.

Соло – песма “Несумњиво ове ноћи сјајне’‘ (“Sure on this shininig night“), се налази у циклусу песама под називом ‘‘Четири песме“ опус 13, компоноване од 1937 – 1940. год. и она је трећа по реду и најпопуларнија. Као инспирација Барберу је послужила песма Џејмс Ејџа која се налази у збирци песама “Описи Раја“ (1909-1955) из дела ‘‘Дозволите ми да путујем“! Ова соло-песма је настала 1938. год. Песма је лирска, смисао је дубок са мотивом који се провлачи, “мотивом смрти“ (уосталом и сам песник Ејџи је човек који је читавог живота носио терет очеве смрти. Отац му је настрадао када му је било само 6 година, објавио је и роман ‘‘In the death“). У наслову композитор је дело посветио “to Sara’‘, што је за мене остала тајна, ко је Сара…?

Композиција почиње клавирском пратњом са једним тактом увода која је заправо “психолошка“ припрема публике и следи равномерна ритмичка пулсација током читаве композиције. Међутим клавирска деоница није само пратња, она је као “ехо“ гласа, сходно тексту песме.  Многи сопрани и тенори светског гласа су певали ову соло-песму дајући јој неку своју емоцију, неки свој лични печат. Међутим, пошто је најпопуларнија песма из овог циклуса, Барбер је компоновао и  корал за хор уз клавирску  пратњу.

Текст песме је композиторова инспирација и морам се осврнути на њега. Својевремено сам тражила превод на српски језик, међутим поезију је тешко преводити. Имала сам среће, јер ми је помогао наш песник и писац Владан Стевановић Ђидовац. Ово је његов превод ове дивне песме.                                                                                                                                                                                                                                                  

  Несумњиво ове ноћи сјајне

                    (Џејмс Ејџ)

Несумњиво ове ноћи сјајне

Звездама оцртани ореоли сена,

Љубазношћу морају чувати за ме,

Овострани комад тла.

На северу почива од лане

Здраво све, и све зацељено.

Измак лета земљу зауставља

Срце свако цело.

Несумњиво ове ноћи сјајне,

За чудом вапим,

Бежећи бестрага сам

Од сенки на звездама.

     


Оставите коментар »

Теремин

Руски научник Лав Теремин изумео је први електронски музички инструмент и назвао га теремин 1924. године. Његови сигнали су настајали помоћу осцилатора, а модификовани су променама позиције руку свирача. Јачина звука се контролисала помоћу удаљености једне руке од металног обруча, а висина тона приближавањем и удаљавањем друге руке од антене која је штрчала вертикално од инструмента. Мада су неки музичари били у стању да покажу његове квалитете, није било ни мало лако свирати на овом инструменту, тако да се није много  употребљавао.

Tеремин је усавршен и замењен другим инструнентом који се зове Оndes Martenot који је настао 1934. god. Ипак, теремин није заборављен јер и данас постоје инструменталисти који свирају музику различитог жанра на овом инструменту, па чак и Битлсе…

Оставите коментар »

Глас

Да ли сте знали да је људски глас најсавршенији инструмент?! Погледајте ову рекламу за хонду “CIVIC“ и биће вам све јасно.

Све што сте чули, сваки звук, створио је или “отпевао“ људски глас, фантастично зар не!? Људски глас је најстарији музички инструмент. Наши преци су прво својим глсом проналазили начин изражавања, да би тек касније открили друге изворе звука.  Ниједан музички инструмент нема толико техничких могућности као људски глас. Сложен и осетљив, способан је да изрази наше фине емоционалне нијансе и најдубље интелектуалне мисли. Нашим гласом можемо да, певамо, говоримо, певајући-говоримо или говорећи-певамо, имитирамо различите звукове из природе, имитирамо животиње, певамо и говоримо (гласно или тихо) у најширем динамичком дијапазону, да задржимо дах веома дуго и отпевамо дугу мелодијску фразу, ми чак можемо нашим гласом да имитирамо и звук музичких инструмената.  Велики број мишића у целом нашем телу учествује при певању. Постоје три групе органа у нашем телу који учествују у стварању гласа, тона и то су:

1. Органи за припрему тона (грудни кош, душник, душнице и дијафрагма)

2. Органи за стварање тона (гркљан и гласнице које имају такву гипкост, какву никада не може достићи ни један језичак било ког инструмента)

3. Органи за обликовање тона (ждрелна дупља, усна дупља и носна дупља)

И још много тога бих вам могла рећи о људском гласу, али неки друг пут…

4 Коментари »